Govor o Allâhu bez znanja je gori od Širka

Autor: `Allâmah Sâlih bin Fawzân al-Fawzân

Izvor: Šarh Masâ’il-il-Džâhilijjah, strana  201-202

Govor o Allâhu bez znanja je gori od Širka. Allâh جل وعلا je rekao:

قُلْ إِنَّمَا حَرَّمَ رَبِّيَ الْفَوَاحِشَ مَا ظَهَرَ مِنْهَا وَمَا بَطَنَ وَالإِثْمَ وَالْبَغْيَ بِغَيْرِ الْحَقِّ وَأَن تُشْرِكُواْ بِاللّهِ مَا لَمْ يُنَزِّلْ بِهِ سُلْطَانًا وَأَن تَقُولُواْ عَلَى اللّهِ مَا لاَ تَعْلَمُونَ

“Reci: ‘Gospodar moj zabranjuje razvrat, i javni i potajni, i grijehe, i neopravdano nasilje, i da Allâhu smatrate ravnim one za koje On nikakav dokaz objavio nije, i da o Allâhu govorite ono što ne znate’.” (7:33)

Allâh je objasnio da je govor o Njemu bez znanja gori od Širka. Zbog toga nije dozvoljeno pričati o Allâhu bez znanja i neuko govoriti da je nešto zabranjeno, dozvoljeno ili propisano, kada to uopšte nije tako. To spada u govor o Allâhu bez znanja. U to takođe spada i pretpostavljanje prilikom odgovaranja na pitanja. To je mnogo opasno, i laž bez znanja o Allâhu عز وجل:

فَمَنْ أَظْلَمُ مِمَّن كَذَبَ عَلَى اللَّهِ وَكَذَّبَ بِالصِّدْقِ إِذْ جَاءهُ أَلَيْسَ فِي جَهَنَّمَ مَثْوًى لِّلْكَافِرِينَ

“Ima li nepravednijeg od onoga koji o Allâhu govori laži i smatra da je laž Istina kada mu ona dolazi? Zar u Džahannamu prebivalište za nevjernike neće biti?” (39:32)

Nije, kao što je rečeno, dozvoljeno pričati o Allâhu bez znanja.

Kada je poslaniku صلي الله عليه وسلم postavljeno pitanje, on nije odgovorio prije nego što je dobio objavu. Odgodio je odgovor dok nije dobio objavu od Allâha عز وجل. Šta tek onda drugi trebaju učiniti? Mnogo je stvari koje učenjaku nisu poznate. Ukoliko ne misliš da je pitanje jasno i nemaš dokaz iz Qur’âna i Sunnah, trebaš reći da ne znaš. Taj odgovor neće umanjiti tvoje znanje ili tvoju vrijednost. Činjenica je da će to učiniti da tvoj nivo kod Allâha عز وجلbude viši. Imâmu Mâliku رحمه الله je jednom prilikom postavljeno četrdeset pitanja. Odgovorio je na mali broj njih, a na veliku većinu je odgovorio:

“Ne znam.”

Pitalac mu je rekao da je došao iz daleke zemlje i da nije znao kako da se odnosi prema tome da mu nije mogao odgovoriti na pitanja. Tada mu je Imâm Mâlik rekao da ide nazad u svoju zemlju i da kaže ljudima da je pitao Mâlika koji je odgovorio:

“Ne znam.”

Tako postupaju učenjaci i bogobojazni.

Isto važi za pisana djela. Niko ne treba pisati prije nego što bude imao pravo na to. Kada bismo samo mogli izbjeći mnoga djela i teze, tako da samo imamo autentične knjige koje su u skladu sa Qur’ânom i Sunnah. Problem leži u tome da će ova djela i teze ostati i odvoditi u zabludu i mnoge generacije poslije tebe. Ti si taj koji snosi odgovornost za to. Čovjek se treba bojati Allâha kada odgovara na pitanja, piše, priča i predaje, tako da samo govori ono za što čvrsto zna da je istina i da je u skladu sa Qur’ânom i Sunnah.