‘Lâ ilâha illâ Allâh’ ne znači “Nema boga osim Allâha”

Autor: Imâm `Abdul-`Azîz bin `Abdillâh Bâz

Izvor: Komentar na Šarh al-`Aqîdah at-Tahâwijjah, strana 109-110

Pogrešno je reći da ‘Lâ ilâha illâ Allâh’ znači da ne postoji drugi bog osim Allâha. Postoji mnogo bogova koji se obožavaju pored Allâha. Osoba može reći: Kako vi govorite da nema drugoga boga osim Allâha, kada Allâh Sam govori da Mušrici imaju mnogo bogova?

Allâh kaže:

وَمَا ظَلَمْنَاهُمْ وَلَٰكِنْ ظَلَمُوا أَنْفُسَهُمْ ۖ فَمَا أَغْنَتْ عَنْهُمْ آلِهَتُهُمُ الَّتِي يَدْعُونَ مِنْ دُونِ اللَّهِ مِنْ شَيْءٍ لَمَّا جَاءَ أَمْرُ رَبِّكَ ۖ وَمَا زَادُوهُمْ غَيْرَ تَتْبِيبٍ

″Mi nismo prema njima bili nepravedni, već oni sami prema sebi. I kad bi pala naredba Gospodara tvoga, ništa im nisu pomogla božanstva njihova kojima su se, a ne Allâhu, klanjali, samo bi im propast njihovu povećali.″ (11:101)

On سبحانه takođe kaže:

فَلَوْلَا نَصَرَهُمُ الَّذِينَ اتَّخَذُوا مِنْ دُونِ اللَّهِ قُرْبَانًا آلِهَةً ۖ بَلْ ضَلُّوا عَنْهُمْ ۚ وَذَٰلِكَ إِفْكُهُمْ وَمَا كَانُوا يَفْتَرُونَ

“A zašto im nisu pomogli oni koje su, pored Allâha, prihvatili da im budu posrednici i bogovi? Ali, njih nije bilo. A to je bila njihova laž i ono što su izmišljali.” (46:28)

Jedini način da se odbaci ova kontradiktornost i da se objasni ovaj veliki izraz monoteizma koji odstranjuje mušrička božanstva i `ibâdah koji oni posvećuju drugima mimo Allâha je da riječ koja se podrazumijeva bude “istinskoga”. Ova riječ pojašnjava neistinu svih božanstava, te da je Allâh jedini Bog koji ima pravo da bude obožavan. Ovo pitanje je razmatrano od strane mnogih učenjaka od kojih su neki Abûl-`Abbâs bin Tajmijjah i njegov student Ibn-ul-Qajjim. Dokaz za ovu tvrdnju su između ostaloga Njegove تعالى riječi:

ذَٰلِكَ بِأَنَّ اللَّهَ هُوَ الْحَقُّ وَأَنَّ مَا يَدْعُونَ مِنْ دُونِهِ هُوَ الْبَاطِلُ وَأَنَّ اللَّهَ هُوَ الْعَلِيُّ الْكَبِيرُ

“To je zato što je Allâh – Istina, a oni kojima se oni, pored Allâha, klanjaju – laž, i zato što je Allâh Uzvišen i Veliki.” (22:62)

Ovdje On سبحانه objašnjava da je samo On istina dok je sve što se obožava pored Njega laž. Primjeri toga su božanstva koja se obožavaju umjesto Allâha kao ljudi, meleki, demoni i druga stvorenja. Uprkos tome se objašnjava da je On Jedini koji zaslužuje da bude obožavan. Zbog toga su mušrici odbijali da potvrde ovaj izraz, jer su znali da bi on poništio njihova božanstva. Znali su da bi ovaj izraz pobio božanstvo božanstava. Tako su oni rekli našem poslaniku Muhammadu صلى الله عليه وسلم kada im je on rekao ‘Recite: Nema istinskoga boga osim Allâha’:

أَجَعَلَ الْآلِهَةَ إِلَٰهًا وَاحِدًا ۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيْءٌ عُجَابٌ

“Zar on da bogove svede na Boga jednog? To je, zaista, nešto veoma čudno!” (38:5)

Oni su takođe rekli:

أَئِنَّا لَتَارِكُو آلِهَتِنَا لِشَاعِرٍ مَجْنُونٍ

“Zar da napustimo božanstva naša zbog jednog ludog pjesnika?!” (37:36)

Uz pomoć ove riječi koja se podrazumijeva (“istinskoga”) prestaju sve nejasnoće i pojašnjava se tvrdnja istine, a kod Allâha leži sav uspjeh.